Mladeži danas predstavljaju predmet interesovanja skoro svake osobe. Razlog za to je prisustvo neopravdanog straha od svake izrasline na koži koja i malo podseća na mladež. Mladeži se sreću u svim uzrastima, a osobe posle tridesete godine imaju između 10 i 40 mladeža. Nekada su u nivou kože, pločasti, a nekad blago uzdignuti ili na peteljci, meke i glatke ili tvrde i hrapave površine sa bojom od svetlo kestenjaste do mrko crne.
Od svih mladeža za nas je najbitniji pigmentni nevus.
Mladeži
Mladeži se sreću u svim uzrastima. Nekada su u nivou kože, pločasti, a nekad blago uzdignuti ili na peteljci, meke i glatke ili tvrde i hrapave površine, sa bojom od svetlo kestenjaste do mrko crne.
Od svih mladeža je najbitniji pigmentni nevus.
Bez obzira da li se radi o esteskom uklanjanju ili o uklanjanju zbog nekog faktora rizika, odstranjeni mladež se obavezno šalje na patohistološku analizu.
Šta su ustvari mladeži?
Na šta treba obratiti pažnju?
Do sad je važilo mišljenje da pigmentni nevus treba ukloniti ukoliko zadovoljava neki od sledećih pet kriterijuma:
1. Simetričnost. Da li nakon razvlačenja kože mladež gubi svoju pravilnost oblika.
2. Ivice. Ravne ivice jasnih granica su dobar znak, dok nareckane ivice nejasnih granica su loš prognostički znak.
3. Boja. Normalno su boje bele kafe do svetlokestenjaste. Promena boje u tamnokestenjastu, crnu, plavkasto-crvenu je loš znak.
4. Veličina. Ukoliko je veći od šest milimetara uz prisustvo još nekog rizičnog faktora je loš znak.
5. Promene. Promene u smislu polja hiperpigmentacije i depigmentacije, znaci zapaljenja, vlaženje, krvarenje su loš prognostički znak.
Globalni stavovi o uklanjanju mladeža
Ranije prihvaćeno mišljenje, čak i od strane lekara, da mladež ne treba dirati je apsolutno pogrešno i zastarelo zbog straha od malignog melanoma.
Mora se znati da maligni melanom može izgledati kao bezopasni mladež. Međutim, bezopasni mladež i maligni melanom nisu uopšte srodni. Boja im je često samo zajednička karakteristika. Bezopasni mladeži su samo nakupnine pigmenta melanina. Maligni melanom je taj koji krvari na dodir, a ne bezopasni nevus koji da bi prokrvario treba dobro povrediti.
Bez obzira da li se radi o esteskom uklanjanju ili o uklanjanju zbog nekog faktora rizika, odstranjeni mladež se obavezno šalje na patohistološku analizu.
Radiotalasna hirurgija
Radio-talasna hirurgija nudi apsolutnu prednost i komfor za pacijenta i neuporedivo bolji estetski rezultat bez krvarenja, šavova i kasnijeg ožiljka, bez obzira na lokalizaciju samog mladeža, a uz to terapijski rezultati su u svemu identični. Postupak je uz prethodnu lokalnu anesteziju apsolutno bezbolan i traje ne više od 30 sekundi. Dubina i širina do koje se ide prilikom uklanjanja zavisi prvenstveno od prethodnog izgleda mladeža, gde se nalazi i da li se uklanja iz estetskih razloga ili se na mladežu prepoznaje neki od prethodno pomenutih faktora rizika. Bez obzira koliko je rez dubok, krvarenja i šavova nema, pa nema ni previjanja, već samo nastaje krasta koja otpadne za 10 do 15 dana, a na tom mestu nema nikakvog ožiljka, već samo fina rozikasta mlada koža koja će vremenom poprimiti boju zdrave kože.
Napomene
1. Ne plašite se da uklonite mladež ukoliko vam predstavlja estetski problem ili je na mestu sa nezgodnom lokalizacijom pa ga povređujete.
2. Sunce i genetika su jedini pravi faktor rizika za mladež i zato ga uklonite da ne bi brinuli.
3. Savremene metode i iskustvo demantuju stav da je uklanjanje mladeža opasno.
-
Mladeži na licu
-
Mladeži na telu
-
Mladeži na glavi
MEKI FIBROMI
Mladeži se sreću u svim uzrastima. Nekada su u nivou kože, pločasti, a nekad blago uzdignuti ili na peteljci, meke i glatke ili tvrde i hrapave površine, sa bojom od svetlo kestenjaste do mrko crne.
Od svih mladeža je najbitniji pigmentni nevus.
Bez obzira da li se radi o esteskom uklanjanju ili o uklanjanju zbog nekog faktora rizika, odstranjeni mladež se obavezno šalje na patohistološku analizu.
Šta su meki fibromi?
Meki fibromi su benigne izrasline na koži sa kojima se susrela gotovo svaka osoba bilo iz ličnog iskustva ili verifikacijom istih na drugoj osobi. Najčešće se javljaju na vratu, u predelu pazuha, na gornjem delu trupa, očnim kapcima kao multipli izraštaji ili na leđima, preponama često kao pojedinačni veliki izraštaji. Obično su to u pitanju osobe oba pola srednjih godina. Kod dece je to jako retka pojava osim ako ih ne pomešamo sa visećim bradavicama.
Koje su predispozicije za njihov nastanak?
U predispozicije za nastanak fibroma spadaju: gojaznost, hormonski disbalans, hronična iritacija i svakako genetska predispozicija. Međutim, poslednje studije ukazuju na jedan bitan detalj u nastanku fibroma, a to je da se nakon ispitivanja pomenutih promena PCR tehnikom naišlo na prisustvo HPV virusa tipa 6 i 11. Ova informacija je jako bitna, jer nam govori u prilog da je i mogućnost samostalnog širenja po telu sa jedne na drugu promenu (autoinokulacija) takođe moguća. To je upravo činjenica koja sa pravom utiče na to da meke fibrome smatramo visećim bradavicama s obzirom na nesumnjivu virusnu etiologiju. Ipak specifična građa mekih fibroma daje nam za pravo da ih razlikujemo po izgledu od visećih bradavica(skintegs).
Kako izgledaju meki fibromi
Javljaju se kao pojedinačne rasute promene po telu ili grupisane na predilekcionim mestima (pazuh, prepona, vrat, kapci). Boja im varira i to upravo predstavlja problem za tačnu dijagnostiku. Boja im je malo tamnija od boje kože kada su lokalizovani na leđima, ramenima i stomaku. U predelu prepona i pazuha su obično modrikasti ili jako pigmentovani (tamnobraon). Što se tiče pigmentovanih formi fibroma moramo ih diferencijalno dijagnostički razlikovati od pigmentnih nevusa i tako otkloniti nepotrebnu zabrinutost pacijenta. Kada ih dodirujemo imamo osećaj mekane promene koja kao da se migolji pod prstima. Kad takvu promenu povučemo upolje vidimo da je njena baza slabije pigmentovana od ostalog dela i da se upravo tu nazire kontura krvnog suda koja ishranjuje fibrom. To je jako bitan znak u razlikovanju od mladeža ali i klasične virusne bradavice, koja ima tanju peteljku , tvrđu i grublju površinu. Kada govorimo o veličini, ona varira od nekoliko milimetara pa do više santimetara (gigantski fibromi).
Da li smetaju i kada?
Osim estetski ružnog izgleda, koji je neosporiv (vrat, kapci) meki fibromi mogu izazvati i niz drugih problema. Povređivanje i uvrtanje baze može biti jako bolno i praćeno obilnim krvarenjem, naročito prilikom otkidanja. U prevojnim predelima, pogotovo u toplijim mesecima, javlja se svrab, iritacija, često ekcem u tom predelu i sekundarana infekcija.
Kada ih treba uklanjati?
Postoji više način za uklanjanje fibroma: tečnim azotom, elektrokauterom, laserom, ali su opet najbolji kako zdravstveni tako i kozmetski rezultati dobijeni primenom radio-talasa frekvencije 4MHz.
Ukoliko je promena na peteljci, što se dešava u 80 posto slučajeva kod mekih fibroma manjih dimenzija, radio-talasno uklanjanje je krajnje jednostavno i traje jedan sekund po fibromu bez ikakvog bolnog osećaja, što govori u prilog tome da nije potrebna nikakva anestezija. Promena se tako dobro odstrani da se gotovo i ne primećuje mesto na kome je bila, bez ikakvog krvarenja i pratećih ožiljaka, jer za njih kod ovakvog načina otklanjanja svakako nema mesta. Moguće je bukvalno u roku od petnaest minuta ukloniti i više od 100 mekih fibroma (fibroma molle). Ukoliko su promene većih dimenzija i nezgodnih lokalizacija potrebno je dati lokalnu anesteziju. Vrlo su nezgodne promene na očnim kapcima. Ne samo zbog nezgodne lokalizacije, već i zbog obilnog krvarenja prilikom uklanjanja ukoliko ga obavlja osoba bez potrebnog iskustva i znanja. Međutim, kolika god promena bila i bez obzira gde se nalazila, predstavljaće vrlo jednostavnu intervenciju za iskusnog radio-talasnog hirurga.
Postoji više način za uklanjanje fibroma: tečnim azotom, elektrokauterom, laserom, ali su opet najbolji kako zdravstveni tako i kozmetski rezultati dobijeni primenom radio-talasa frekvencije 4MHz.
Ukoliko je promena na peteljci, što se dešava u 80 posto slučajeva kod mekih fibroma manjih dimenzija, radio-talasno uklanjanje je krajnje jednostavno i traje jedan sekund po fibromu bez ikakvog bolnog osećaja, što govori u prilog tome da nije potrebna nikakva anestezija. Promena se tako dobro odstrani da se gotovo i ne primećuje mesto na kome je bila, bez ikakvog krvarenja i pratećih ožiljaka, jer za njih kod ovakvog načina otklanjanja svakako nema mesta. Moguće je bukvalno u roku od petnaest minuta ukloniti i više od 100 mekih fibroma (fibroma molle). Ukoliko su promene većih dimenzija i nezgodnih lokalizacija potrebno je dati lokalnu anesteziju. Vrlo su nezgodne promene na očnim kapcima. Ne samo zbog nezgodne lokalizacije, već i zbog obilnog krvarenja prilikom uklanjanja ukoliko ga obavlja osoba bez potrebnog iskustva i znanja. Međutim, kolika god promena bila i bez obzira gde se nalazila, predstavljaće vrlo jednostavnu intervenciju za iskusnog radio-talasnog hirurga.
-
Mladeži na licu
-
Mladeži na telu
-
Mladeži na glavi
Seboroične bradavice
Seboroične bradavice nazivaju se još i seboroične ili staračka keratoza, mada se često pominju kao staračke fleke, ali pošto se javljaju i kod mladjih osoba ovakav naziv ustvari neodgovara u potpunosti. To su papilomatozni benigni tumori epidermisa gradjeni od epitela i strome koji su rasporedjeni u pravilnom odnosu.
Promene su obično multiple retko pojedinačne, često simetrično rasporedjene u seboroičnim predelima lica, grudi i ledja , ali i na koži abdomena i velikih pregiba.
Šta su seboroične bradavice (keratoze)?
Seboroična bradavica je može se slobodno reći poznatija pod nazivom seboroična, ili staračka keratoza. Neko ih još naziva staračkim flekama, ali pošto se javljaju i kod mlađih osoba ovakav naziv u stvari ne odgovara u potpunosti. To su ustvari papilomatozni benigni tumori epidermisa građeni od epitela i strome koji su rasporedjeni u pravilnom odnosu. Relativno su česte promene na koži koje se susreću u srednjoj i starijoj životnoj dobi kod osoba oba pola sa incidencom oko pedesete godine života, mada postoje i juvenilni oblici (kod adolescenata).
Promene su obično višestruke, retko pojedinačne, često simetrično raspoređene u seboroičnim predelima lica, grudi i leđa , ali i na koži abdomena i velikih pregiba.
Kako ih prepoznati?
U početku su to okrugle i ovalne makule, jasno ograničene, žućkaste i mrke boje i somataste površine. One se postepeno pretvaraju u uzdignute, papilomatozne tvorevine koje dostižu dijametar i do dva do tri santimetra. Često se fina somatasta površina vremenom kod starijih promena pretvara u uzdignute bradavičaste tvorevine, grubo zrnaste hrapave površine, često prekrivene masnim keratinskim masama, skramom koja se lako skida. Promene od mekših i bledo žućkastih vremenom prelaze u tvrde sjedinjene mrke do mrko crne promene veličine od nekoliko milimetra do nekoliko santimetra. Često se na njima vide multipli folikularni hiperkeratotski, sivi ili crni čepovi. Melanin može biti prisutan u svim slojevima epitela, ali ga najčešće ima u bazalnom sloju. Baza im inače nije infiltrovana, pa se lako odvajaju od podloge.
Hiperplastične resice koje prodiru u dubinu keratotične promene, dele promenu na režnjeve tako da sa prisutnim melaninom često navodi pacijenta na diferencijalno dijagnostičku sumnju da se radi o mladežima. To je često razlog za odlaganje intervencije, pa se novi elementi neprekidno javljaju, a stare promene uvećavaju, što će svakako otežati njihovo kasnije otklanjanje i kozmetski efekat same intervencije učiniti lošijim. Maligna transformacija je izuzetno retka, ali spontanog povlačenja svakako nema. Često su seboreične keratoze lokalizovane u predelu ispod samih dojki, praćene svrabom, crvenilom, sa kasnijom maceracijom i sekundarnom infekcijom pogotovo u letnjim mesecima kod pojačanog znojenja i osoba sa viškom kilograma. S obzirom na njihovo širenje i stalno uvećanje broja, došlo se do zaključka da u njihovom nastanku kao i kod mekih fibroma ulogu verovatno ima HPV (humani papiloma virusa) udružen sa hormonskom međuigrom.
Sama dijagnoza se u najvećem broju slučajeva lako postavlja. U izuzetnim slučajevima treba isključiti klasičnu veruku vulgaris, pigmentni nevus, bazocelularni epiteliom i maligni melanom. To su upravo razlozi što se u pojedinim slučajevima navedene promene šalju na PH analizu radi potvrde dijagnoze.
Kako se uklanjaju?
Lečenje se u najvećem broju slučajeva preduzima iz kozmetskih razloga, ali sa pravom jer su promene izuzetno odbojnog i često zastrašujućeg izgleda. Do sada je kao terapijski izbor lečenja bio tečni azot. Međutim, broj tretmana i nemogućnost uklanjanja tvrdih i masivnih keratoza je tečni azot stavio u drugi plan. Kada su u pitanju mehaničke metode, onda se krenulo sa eletrokauterom i kiretiranjem specijalnom oštrom kiretom. Pošto se zna da baza nije infiltrovana, pomenutim metodama se lako povređivao upravo taj bazalni deo odakle kreće epitelizacija, pa je to upravo i bio razlog zašto su ožiljci nakon pomenutih intervencija bili ružniji nego same promene pre intervencije.
Prema tome, opet je nesumnjivo po svojim rezultatima metoda izbora radio-talasna metoda uklanjanja.
Radiotalasna metoda
Lateralno oštećenje tkiva manje od deset mikrona i specijalni nastavci omogućavaju skidanje promene bez obzira na njenu starost i veličinu i bez oštećenja bazalnog sloja.
Kod promena skorijeg datuma i manje površine se ne koristi nikakva anestezija. Kod većih slivenih promena anestezija ide od krema pa do infiltracije sa lidokain adrenalinom.
Za uklanjanje se koriste specijalne radio-talasne omčice kojima se dodiruje površina promene i bukvalno izaziva njeno barenje procesom lokalizovane vaporizacije. Nakon toga se promena skida bez ikakvih problema, a da pri tome bazalni sloj bukvalno nije ni dodirnut. Ovim postižemo uklanjanje promene u jednom aktu uz istovremenu brzu epitelizaciju iz bazalnog sloja sa fantastičnim kozmetskim efektom.
Napomena. Pacijent se treba javiti čim sličnu promenu primeti, jer se time izbegava njeno uvećanje i dalje širenje, a sama intervencija je u tom slučaju brza, bezbolna, krajnje efikasna bez ikakvih pratećih ožiljaka.
Napomene
Pored seboroične keratoze posebna pažnja se mora posvetiti i aktinočnoj keratozi koja predstavlja prekancerozno stanje i zahteva ozbiljniji i dijagnostički i terapijski pristup. Dominantan faktor kod nastajanja ovih promena je stalno izlaganje suncu. Nalazi se na fotoeksponiranim mestima (čelo, nos, obrazi, ušne školjke, spoljašnje strane podlaktice i nadlaktice). Vide se kao eritematozne ploče iznad nivoa kože, veličine od nekoliko milimetara do dva santimetra. Oko pomenutih promena koža je izmenjena po tipu seboreične keratoze. Uklanjanje je na isti način kao i kod seboreične keratoze(radio-talasna tehnika) s tim što je obavezno da se dobijeni materijal pošalje na patohistološku analizu, jer u 20 posto slučajeva aktinična keratoza prelazi u spinocelularni karcinom. Radio-talasna intervencija rešava problem pacijenta u svakom smislu, to jest uklanja se promena i dolazi se do definitivne dijagnoze.
-
Virusne bradavice
-
Virusne bradavice
Virusne bradavice
Virusne bradavice su virusna infekcija koja ima tendenciju širenja.
Prvi tip su klasične bradavice stručno nazvane varrucae vulgares. Izazivač je HPV tipa 1,2,4. Najčešće obolevaju deca školskog uzrasata, kod kojih se prvenstveno javljaju na dorzalnim stranama šaka, podlakticama i kolenima.
Druga grupa virusnih bradavica tipična za dečji uzrast jesu veruce plane juvenilis (verrucae planae juveniles).
To su tzv. tabanske bradavice (verrucae plantares) cirkumskriptne, neravne i u koži utisnute promene prekrivene kalusom. U njihovom nastanku glavnu ulogu imaju humani papiloma virus tipa 1,4.
Šta su virusne bradavice?
Bradavice lokalizovane na telu su virusna infekcija koja ima tendenciju širenja i gde ni prenos na drugu osobu nije isključen. Humani papilomavirus (HPV) je centralni faktor njihovog nastanka. Postoji više od 70 tipova ovog virusa, pa je i to jedan od uzroka njihovog pojavljivanja na raznim delovima tela.
Humani papiloma virus su DNA virusi koji izazivaju infekciju kertinocita i to posebno na mestima gde već postoji oštećenje kože (mikropovreda). Prvo prodire u bazalne ćelije epiderma i podstiče njihovu deobu. Pa tek onda inficira keratonocite. Stepen njegove replikacije zavisi direktno od stepena diferentovanosti inficiranih keratonocita. Virus obično boravi na vlažnim mestima kao što su bazeni, podovi, tuš kabina, vlažni peškiri itd. Od trenutka infekcije pa do manifestene lezije obično prođe od dva do šest meseci i obično je to udruženo sa padom otpornosti, pa se tako o spontano povlačenje istih često povezuje naglim skokom IgG antitela u krvi kao znak dobrog imunološkog statusa.
Tipovi virusnih bradavica?
Na prvom mestu su svakako klasične bradavice stručno nazvane (varrucae vulgares) koje je skoro svaka osoba bar jednom videla, a veliki broj se sa njima i lično upoznao u vidu izraštaja na koži. Smatra se da pored polnih bradavica sadržaj humanog papiloma virusa je najveći u njima u odnosu na druge bradavice koje se javljaju na telu. Izazivač je humani papiloma virus i to tip 1,2,4. Najčešće obolevaju deca školskog uzrasata kod kojih se prvenstveno javljaju na dorzalnim stranama šaka, podlakticama i kolenima. Međutim, ni starije osobe nisu pošteđene. U samom početku imaju izgled dubokih paula, dok sa vremenom postaju tvrdi ispupčeni, hrapavi, hiperkeratotični čvorići koji mogu biti pojedinačni, a ako se ne leče vremenom se stapaju u velike nepravilne mase delom tvrde delom mesnate koje pored izuzetno ružnog izgleda, mogu značajnije da remete i radnu sposobnost, naročito ako se nalaze na rukama, posebno prstima. Često se pacijent pita kakve su to crvenkaste tačke na površini bradavice. To su vrhovi tromboziranih kapilara koji u stvari daju pojedinim bradavicama tamniju prebojenost, pa se pacijent pita da to slučajno nije mladež. Lokalizovane u predelu noktiju, veruce vulgares dovode često do distrofičnih promena na njima. Filiformne veruce (končaste i duge) sa keratotičnim vrhom se viđaju na licu, tačnije bradi kod muškaraca, usled infekcije koja nastaje na mestu povrede pri brijanju. Na licu deteta takođe mogu se sresti bradavice koje su prvenstveno posledica grickanja noktiju, i sisanja prsta koji već na sebi ima humani papiloma virus.
Druga grupa virusnih bradavica koje su, može se slobodno reći, usko specifične za dečji uzrast jesu veruce plane juvenilis (verrucae planae juveniles). To su ravne papule boje normalne kože ili nešto jače žućkaste nijanse izazvane humanim papiloma virusom tipa 3,10. Obično nam se javljaju deca sa papuloznim promenama lako pigmentovanim velicine 1 do 4mm koje se nalaze na čelu, bradi, obrazima, dorzalnim stranama šaka. Ponekad im je površina lako skvamozna. Mogu biti pojedinačne ili slivene, vrlo često duž neke ogrebotine na licu. Obično se uz inflamaciju spontano povlače.
U treću grupu virusnih bradavica koje se javljaju gotovo sa istom učestalošću i kod dece i kod odraslih. To su takozvane tabanske bradavice (verrucae plantares) cirkumskriptne, neravne i u koži utisnute promene prekrivene kalusom. U njihovom nastanku glavnu ulogu ima humani papiloma virus tipa 1,4. Često se javljaju kod osoba koje koriste zajednička kupatila (kasarne, zatvori, studentski domovi). Karakteristično je to sto se na ovaj tip bradavica često žale planinari, s tim sto moramo posebnu pažnju obratiti da se ne pomešaju sa kurjim očima. Karakteristično za njih je to što ne prominiraju iznad nivoa kože, a okružene su hiperkeratotičnim rubom. Ono što tera pacijenta da se javi lekaru je to što su one pri hodu jako bolne.
Radiotalasna terapija
Pošto se radi o jednoj tvrdoj hiperkeratotičnoj tvorevini, a radio-talasi najbolje rezultate postižu na vlažnim površinama, potrebno je promenu malo omekšati pre intervencije. Obično se pacijentu savetuje da tog dana kada je zakazana intervencija, mesto na kome je bradavica što više izlaže toploj vodi. Kada dođe kod nas tada u zavisnost od starosti pacijenta procenjujemo da li i kakva vrsta lokalne anestezije je potrebna. Ukoliko su to manje promene veličine do 5 mm, nije potrebna nikakva anestezija čak i kod mlađih osoba ili eventualno se pod folijom bradavica premaže lokalnim anestetikom, pa se sačeka oko petnaest do dvadeset minuta. Nakon toga pristupa se uklanjanju bradavice u potpunosti. Što se tiče bradavica većeg promera, savetuje se lokalna anestezija u vidu injekcije lidokaina koji se ubrizgava sa insulinskom iglom svuda oko bradavice.
Kada se definiše veličina bradavice i da anestezija shodno starosti pacijenta, pristupa se intervenciji. Za intervenciju se uzima omčasti microfiber (radio-talasni nastavak) i potom se pokretima brijanja skidaju hiperkeratotični slojevi bradavice sve do zdravog tkiva kada obično dolazi do slabijeg krvarenja, jer je jače onemogućeno režimom rada, pri čemu se istovremeno radi i sečenje i koagulacija. Ako i postoji slabije krvarenje, ono obično prestaje na pritisak gazom sa trihlorsirćetnom kiselinom ili adrenalinom. Potom posebnu pažnju obraćamo na rubove pogotovo većih bradavica, jer su tu takođe skrivene virusne partikule. Kada se ukloni bradavica i očiste rubovi, dobija se jedna zdrava površina u vidu mlade neoštećene rozikaste kože, čime se stvaraju uslovi za bržu i nesmetanu epitelizaciju bez ožiljka što je od posebnog značaja za promene na licu. Ukoliko su promene veće, a samim tim i ogoljena površina, može se staviti flaster. Kod manjih bradavica nije potrebno ništa staviti. Obično se samo mesto premaže nekom od antibiotskih masti.
Napomene
Male promene se skidaju gotovo samo jednim potezom kružne omčice, pa je moguće postupak primeniti i kod predškolske dece, jer su kod njih promene obično manje od 5mm. Za odrasle važi isto pravilo da se jave odmah čim promenu primete, jer se intervencija bukvalno meri sekundama.
Svi ovi kriterijumi nesumnjivo govore da su radio-talasi postali metoda izbora u lečenju virusnih bradavica, kako zbog svoje efikasnosti u smislu najmanje stope recidiva, tako i u nesumnjivo najboljem kozmetskom učinku zbog minimalnog ili nikakvog ožiljka koji za sobom ostavljaju.
-
Mladeži na licu
-
Mladeži na telu
-
Mladeži na glavi