Mladeži danas predstavljaju predmet interesovanja skoro svake osobe. Razlog za to je prisustvo neopravdanog straha od svake izrasline na koži koja i malo podseća na mladež. Mladeži se sreću u svim uzrastima, a osobe posle tridesete godine imaju između 10 i 40 mladeža. Nekada su u nivou kože, pločasti, a nekad blago uzdignuti ili na peteljci, meke i glatke ili tvrde i hrapave površine sa bojom od svetlo kestenjaste do mrko crne.
Od svih mladeža za nas je najbitniji pigmentni nevus.
Mladeži
Od svih mladeža je najbitniji pigmentni nevus.
Bez obzira da li se radi o esteskom uklanjanju ili o uklanjanju zbog nekog faktora rizika, odstranjeni mladež se obavezno šalje na patohistološku analizu.
Do sad je važilo mišljenje da pigmentni nevus treba ukloniti ukoliko zadovoljava neki od sledećih pet kriterijuma:
1. Simetričnost. Da li nakon razvlačenja kože mladež gubi svoju pravilnost oblika.
2. Ivice. Ravne ivice jasnih granica su dobar znak, dok nareckane ivice nejasnih granica su loš prognostički znak.
3. Boja. Normalno su boje bele kafe do svetlokestenjaste. Promena boje u tamnokestenjastu, crnu, plavkasto-crvenu je loš znak.
4. Veličina. Ukoliko je veći od šest milimetara uz prisustvo još nekog rizičnog faktora je loš znak.
5. Promene. Promene u smislu polja hiperpigmentacije i depigmentacije, znaci zapaljenja, vlaženje, krvarenje su loš prognostički znak.
Ranije prihvaćeno mišljenje, čak i od strane lekara, da mladež ne treba dirati je apsolutno pogrešno i zastarelo zbog straha od malignog melanoma.
Mora se znati da maligni melanom može izgledati kao bezopasni mladež. Međutim, bezopasni mladež i maligni melanom nisu uopšte srodni. Boja im je često samo zajednička karakteristika. Bezopasni mladeži su samo nakupnine pigmenta melanina. Maligni melanom je taj koji krvari na dodir, a ne bezopasni nevus koji da bi prokrvario treba dobro povrediti.
Bez obzira da li se radi o esteskom uklanjanju ili o uklanjanju zbog nekog faktora rizika, odstranjeni mladež se obavezno šalje na patohistološku analizu.
Radio-talasna hirurgija nudi apsolutnu prednost i komfor za pacijenta i neuporedivo bolji estetski rezultat bez krvarenja, šavova i kasnijeg ožiljka, bez obzira na lokalizaciju samog mladeža, a uz to terapijski rezultati su u svemu identični. Postupak je uz prethodnu lokalnu anesteziju apsolutno bezbolan i traje ne više od 30 sekundi. Dubina i širina do koje se ide prilikom uklanjanja zavisi prvenstveno od prethodnog izgleda mladeža, gde se nalazi i da li se uklanja iz estetskih razloga ili se na mladežu prepoznaje neki od prethodno pomenutih faktora rizika. Bez obzira koliko je rez dubok, krvarenja i šavova nema, pa nema ni previjanja, već samo nastaje krasta koja otpadne za 10 do 15 dana, a na tom mestu nema nikakvog ožiljka, već samo fina rozikasta mlada koža koja će vremenom poprimiti boju zdrave kože.
1. Ne plašite se da uklonite mladež ukoliko vam predstavlja estetski problem ili je na mestu sa nezgodnom lokalizacijom pa ga povređujete.
2. Sunce i genetika su jedini pravi faktor rizika za mladež i zato ga uklonite da ne bi brinuli.
3. Savremene metode i iskustvo demantuju stav da je uklanjanje mladeža opasno.
Seboroične bradavice
Seboroične bradavice nazivaju se još i seboroične ili staračka keratoza, mada se često pominju kao staračke fleke, ali pošto se javljaju i kod mladjih osoba ovakav naziv ustvari neodgovara u potpunosti. To su papilomatozni benigni tumori epidermisa gradjeni od epitela i strome koji su rasporedjeni u pravilnom odnosu.
Promene su obično multiple retko pojedinačne, često simetrično rasporedjene u seboroičnim predelima lica, grudi i ledja , ali i na koži abdomena i velikih pregiba.
Seboroična bradavica je može se slobodno reći poznatija pod nazivom seboroična, ili staračka keratoza. Neko ih još naziva staračkim flekama, ali pošto se javljaju i kod mlađih osoba ovakav naziv u stvari ne odgovara u potpunosti. To su ustvari papilomatozni benigni tumori epidermisa građeni od epitela i strome koji su rasporedjeni u pravilnom odnosu. Relativno su česte promene na koži koje se susreću u srednjoj i starijoj životnoj dobi kod osoba oba pola sa incidencom oko pedesete godine života, mada postoje i juvenilni oblici (kod adolescenata).
Promene su obično višestruke, retko pojedinačne, često simetrično raspoređene u seboroičnim predelima lica, grudi i leđa , ali i na koži abdomena i velikih pregiba.
U početku su to okrugle i ovalne makule, jasno ograničene, žućkaste i mrke boje i somataste površine. One se postepeno pretvaraju u uzdignute, papilomatozne tvorevine koje dostižu dijametar i do dva do tri santimetra. Često se fina somatasta površina vremenom kod starijih promena pretvara u uzdignute bradavičaste tvorevine, grubo zrnaste hrapave površine, često prekrivene masnim keratinskim masama, skramom koja se lako skida. Promene od mekših i bledo žućkastih vremenom prelaze u tvrde sjedinjene mrke do mrko crne promene veličine od nekoliko milimetra do nekoliko santimetra. Često se na njima vide multipli folikularni hiperkeratotski, sivi ili crni čepovi. Melanin može biti prisutan u svim slojevima epitela, ali ga najčešće ima u bazalnom sloju. Baza im inače nije infiltrovana, pa se lako odvajaju od podloge.
Hiperplastične resice koje prodiru u dubinu keratotične promene, dele promenu na režnjeve tako da sa prisutnim melaninom često navodi pacijenta na diferencijalno dijagnostičku sumnju da se radi o mladežima. To je često razlog za odlaganje intervencije, pa se novi elementi neprekidno javljaju, a stare promene uvećavaju, što će svakako otežati njihovo kasnije otklanjanje i kozmetski efekat same intervencije učiniti lošijim. Maligna transformacija je izuzetno retka, ali spontanog povlačenja svakako nema. Često su seboreične keratoze lokalizovane u predelu ispod samih dojki, praćene svrabom, crvenilom, sa kasnijom maceracijom i sekundarnom infekcijom pogotovo u letnjim mesecima kod pojačanog znojenja i osoba sa viškom kilograma. S obzirom na njihovo širenje i stalno uvećanje broja, došlo se do zaključka da u njihovom nastanku kao i kod mekih fibroma ulogu verovatno ima HPV (humani papiloma virusa) udružen sa hormonskom međuigrom.
Sama dijagnoza se u najvećem broju slučajeva lako postavlja. U izuzetnim slučajevima treba isključiti klasičnu veruku vulgaris, pigmentni nevus, bazocelularni epiteliom i maligni melanom. To su upravo razlozi što se u pojedinim slučajevima navedene promene šalju na PH analizu radi potvrde dijagnoze.
Lečenje se u najvećem broju slučajeva preduzima iz kozmetskih razloga, ali sa pravom jer su promene izuzetno odbojnog i često zastrašujućeg izgleda. Do sada je kao terapijski izbor lečenja bio tečni azot. Međutim, broj tretmana i nemogućnost uklanjanja tvrdih i masivnih keratoza je tečni azot stavio u drugi plan. Kada su u pitanju mehaničke metode, onda se krenulo sa eletrokauterom i kiretiranjem specijalnom oštrom kiretom. Pošto se zna da baza nije infiltrovana, pomenutim metodama se lako povređivao upravo taj bazalni deo odakle kreće epitelizacija, pa je to upravo i bio razlog zašto su ožiljci nakon pomenutih intervencija bili ružniji nego same promene pre intervencije.
Prema tome, opet je nesumnjivo po svojim rezultatima metoda izbora radio-talasna metoda uklanjanja.
Lateralno oštećenje tkiva manje od deset mikrona i specijalni nastavci omogućavaju skidanje promene bez obzira na njenu starost i veličinu i bez oštećenja bazalnog sloja.
Kod promena skorijeg datuma i manje površine se ne koristi nikakva anestezija. Kod većih slivenih promena anestezija ide od krema pa do infiltracije sa lidokain adrenalinom.
Za uklanjanje se koriste specijalne radio-talasne omčice kojima se dodiruje površina promene i bukvalno izaziva njeno barenje procesom lokalizovane vaporizacije. Nakon toga se promena skida bez ikakvih problema, a da pri tome bazalni sloj bukvalno nije ni dodirnut. Ovim postižemo uklanjanje promene u jednom aktu uz istovremenu brzu epitelizaciju iz bazalnog sloja sa fantastičnim kozmetskim efektom.
Napomena. Pacijent se treba javiti čim sličnu promenu primeti, jer se time izbegava njeno uvećanje i dalje širenje, a sama intervencija je u tom slučaju brza, bezbolna, krajnje efikasna bez ikakvih pratećih ožiljaka.
Pored seboroične keratoze posebna pažnja se mora posvetiti i aktinočnoj keratozi koja predstavlja prekancerozno stanje i zahteva ozbiljniji i dijagnostički i terapijski pristup. Dominantan faktor kod nastajanja ovih promena je stalno izlaganje suncu. Nalazi se na fotoeksponiranim mestima (čelo, nos, obrazi, ušne školjke, spoljašnje strane podlaktice i nadlaktice). Vide se kao eritematozne ploče iznad nivoa kože, veličine od nekoliko milimetara do dva santimetra. Oko pomenutih promena koža je izmenjena po tipu seboreične keratoze. Uklanjanje je na isti način kao i kod seboreične keratoze(radio-talasna tehnika) s tim što je obavezno da se dobijeni materijal pošalje na patohistološku analizu, jer u 20 posto slučajeva aktinična keratoza prelazi u spinocelularni karcinom. Radio-talasna intervencija rešava problem pacijenta u svakom smislu, to jest uklanja se promena i dolazi se do definitivne dijagnoze.